Tri crtice za Badnjak: Nije lako biti Srbin u Puli

Badnjak

Nije lako biti Srbin u Puli. Toliko nas ima da su po trgovinama veće gužve za pravoslavni nego za katolički Božić, kaže jedan pulski Srbin.

I doista, jučer smo bili u Intersparu kad tamo redovi na blagajnama sve do police s paštetom. Možete birat jetrenu ili čajnu dok uredno stojite u redu.

Netko će reći da je to shopping za Tri kralja, ali budimo realni, tko slavi Tri kralja? To je onaj blagdan koji postoji da bismo se još malo odmorili nakon Božića i Nove godine.

Pravoslavni Božić je međutim ozbiljna priča. Osluškivali smo jučer u trgovini što ljudi pričaju i očito je da su mnogi kupovali upravo za taj dan. 

Pula je zapravo jako sretan grad. Ukupno ima jednu Staru godinu, jednu Novu godinu, dva Badnjaka, dva Božića i Tri kralja. E pa živjeli u to ime!

Zvijezda

Kako nam otkrivaju iz Grada Pule, sretni udarač u zvijezdu za Staru godinu bio je isti momak koji je udario i za Badnjak. To je 35-godišnjak iz Pule. Po zanimanju nezaposlen. On je prvo dobio nagradnih 100 eura, a potom mu je zlatna ribica iz Maroka ispunila jednu želju. U povjerenju saznajemo da je želja bila malo zločesta, ali ribica se snašla.

Iz komunalne palače napominju da je interes i dalje jako velik. Stoga su se odlučili na hrabar iskorak pa su organizirali i treću nagradnu igru, i to za pravoslavni Badnjak. Kažu da je s time definitivno dosta.  

Propozicije su iste kao do sada - udaranje ne smije biti namjerno, već slučajno. Ovaj put nagrada je opet nešto sasvim novo. Tko udari glavnom u zvijezdu postat će - gradonačelnik. 

Božić

Za Novu godinu sam odlučio da više neću pit. Uspio sam se pridržavat do 2. 1. Jebiga kad je pao na petak. Kako da ne popijem malo u petak?

Ali već u ponedjeljak 5. 1. sam bio u teretani. Nisam išao u teretanu od drugog srednje. Možda čak i osnovne. Tad sam trenirao košarku i baš mi je dobro išlo. Bio sam playmaker, ali nisam mogao ubacit nijedno slobodno bacanje. Tako mi je karijera brzo završila.

Došao sam u teretanu kad tamo more ljudi. To su oni koji su se odlučili na velike promjene u novoj godini. Baš kao i ja. Skoro sve sprave su zauzete. Gledam ima komada. To su ribe koje treniraju od prije. Rade čučnjeve i vježbe za guzicu. Vežu nogu pa je pomiču unatrag. Ima i puno novih. Vidi se jer ne znaju šta rade. A imaju i određene viškove po tijelu. 

Ja se gledam u ogledalo. Kod mene ima viškova, ali i manjkova. Ruke mi izlaze iz rukava tanke ko gusjenice. Ako se baš pažljivo pogleda, može se nazrijeti tricepse. Dobro, lažem, ništa se ne može nazrijeti. Čitao sam negdje da to ovisi o svjetlosti i sjenama. Mičem se po teretani i tražim bolju svjetlost. Ali badava. Kontam da sam se zajebo jer sam obuko široku majicu pa sve izgleda manje. 

Pošto su sve sprave zauzete idem do police s bučicama. Za početak će mi i to biti dosta. Kontam šta da prvo radim. Najbolje biceps, malo zagrijavanje. Pored mene neki lik radi benč i taj izgleda ko da spava u teretani. Ali tu je i jedan drugi koji ne djeluje baš sportski. Trbuh mu doseže do ogledala. On već radi bicepse s nekim velikim utegom. Ja izabirem isti takav i krećem rukom da ću ga dignut sa stalka al se ne pomiče. Gledam šta je ovo, nisu ga valjda zalijepili. Nasmiješim se i osvrnem. Imam dojam da svi gledaju u mene.

Reko ma jebi si mater i zapnem ja svom snagom. Uteg se pomakne dva centimetra i padne nazad. Biće da se teretana pokvarila. Ja ga potapšem dlanom pa kvrcnem kažiprstom. Nešto stišćem po njemu. Kao isprobavam, kužim se. To definitivno nije uteg za mene. Uzmem jedan manji i njega uspijem podignuti. Aha, to je to. Vraća mi se samopouzdanje. Pomaknem se par koraka od stalka i krećem napraviti jedno ponavljanje. Ali ne mogu ni mrdnut. Napeo sam se ko praćka ali neće pa neće. Koji je ovo kurac. Uhvatim ga s dvije ruke i vraćam na stalak teškom mukom. Znoj me lagano obavija. Počinje me bolit kičma. Krajičkom oka opažam da se onaj debeli smije. Nisam siguran jel se smije meni ili šta. Dođe mi da mu bacim uteg u glavu. Ali kako kad ga ne mogu ni dignut. Uzimam najmanji sa stalka i brzo krenem radit u ritmu. Pravim se da je sve ovo bio plan.

Ubrzo stiže i Zoki. Ima novu Adidas trenerku, New Balance patike i dres na Cristiana Ronalda. Frizura mu čvrsta kao od platine. Sjeo je na mašinu za veslanje i sav se zajapurio. Pomiče se naprijed-natrag ko na valovima. Djeluje da zna šta radi. Zoki je išao u teretanu i prije nove godine. Ja se odlučujem za vožnju biciklom. To barem znam raditi i nije teško. Gledam na sat. Pomalo mi postaje dosadno. Odlučujem da više neću ići. Jedna odluka je izdržala do 2. 1., druga do 5. 1. Bila je tu i treća o zdravoj prehrani. To sam prekinuo 3. 1. kad sam naručio Zinger box iz KFC-a. Ajde nije loše. Moglo je i gore. Više neću donosit glupe novogodišnje odluke. To nema nikakvog smisla.

Nakon teretane idemo na kavu u Stellu. Gledam gdje je Dora ali nema je u smjeni. Nemam pojma šta se dogodilo onaj dan. To jest, onu noć. Samo znam da je bila tamo kraj mene u krevetu. Potom se ustala i otišla. Odonda se nismo čuli. Ne znam ni kako da se čujemo kad nemam broj. Ali taj manjak memorije nije me spriječio da nazovem Zokija, Cigu, Peru i Kikija i jednom po jednom sve ispričam. Potom smo se okupili na piću. Bio je to onaj petak 2. 1..

Izvadio sam Instagram i pokazivao njezine slike. Da, da, to je ta riba, govorio sam im u facu. Trajalo je to sat vremena. Jako lijepih sat vremena. Kao da nemaju Instagram pa ne mogu pogledat sami. Osjećao sam se moćno. Mislio sam da je samo pitanje dana kad će me nazvati. Ali ništa. Ja sam do sada poslao 37 poruka na Messenger. "Gdje si maco", bila je prva poruka. Onda sam napisao "Gde si maco". Bio sam oduševljen koliko sam genijalan. Ali nijednu nije vidjela. Kontam valjda ima puno posla. Odlučujem da postoji samo jedno rješenje. Izlazak na pravoslavni Badnjak. Ili kako mi to zovemo, srpski Badnjak. 

Cigo, Pero i Kiki ne žele. Izdajnici. Kažu da rade dan poslije.  Dosta im je cuge a i tko uopće slavi srpski Badnjak. Ja im kažem da je to baš fora i da treba biti otvoren za sve. Zašto mi ne bi slavili srpski Badnjak? Badnjak ko Badnjak. Srećom Zoki je za akciju. I on je trenutno nazaposlen. Točnije, nikad nije ni radio. Mašta o karijeri u politici. Nas dvojica odlučujemo da ćemo u grad. Ja sam jako uzbuđen. Oblačim kušulju i sako iako je vani minus tri. Reko ma ko ga jebe ljubav će me grijat. Malo mi je pobjego prst na parfemu. Al nije previše. Pljeskam se kolonjskom vodom. Obuvam najbolje cipele. Sjajim ko božićno drvce. Zanos mi pada kad vidim da je Zoki isto obučen. Izgledamo ko dva idiota. Čak imamo i iste frizure. 

U gradu nigdje nikoga. Kućice su taman zatvorili a kafići prazni. Totalna tapija. Kaže mi Zoki šta da radimo. Ja mu kažem ma doće ljudi. Idemo u Uliks i pijemo pive ali nitko ne dolazi. Gledamo neku utakmicu. Jebe me šta smo samo dvojica pa ne mogu štekat s turama. Morat ću nešto potrošit. Srećom ostalo mi para od Božića. Našeg Božića. Nemamo o čemu pričat pa uglavnom šutimo. Zoki bi pričao o politici al nema pojma o politici. Kaže da će se uključit u neku stranku. Ja mu kažem da to nije za njega. Pitam ga da nabroji tri stranke a on ne zna. Zna samo za HDZ. 

Oko 10 odlučujem da moramo proć po drugim kafićima. Dora mora bit negdje. Ipak joj je Badnjak. Krećemo redom Shipyard, Old, Bolero, Rustico. Ako ovako nastavim najebo sam s parama. Srećom Zoki je pomiješo redosljed pa sam ga uspio zajebat za jednu turu. Pošto ne možemo pit toliko pive prebacujemo se na pelin. Još nije ponoć a mi smo pijani. Ja pjevam božićne pjesme. Nigdje nema nikog pa ture brzo dolaze. Konobarima nije jasno koji kurac slavimo. 

Vraćamo se u Uliks. Sjedimo vani za onim stolom s plamenom. Smrzavamo se. Jebo mi mater i košuljica. Držim ruke prekrižene a glavu iznad vatre. Zoki cvokoće. Dolazi ponoć. Ja ulazim unutra i derem se sretan Božić. Ljudi me gledaju. Ništa im nije jasno. Vraćam se za stol s plamenom. Reko još jedna tura i idemo doma. Vraćamo se na pive i ja nevoljko plaćam. Mislim da su prošle tri ture bile Zokijeve. Pare mu daje stara. Marija Županija. Meni barem ne daje stara. Meni daje stari. Kucamo se kad iznutra izlaze Dora i prijateljica. Jebale mater gdje su bile. Prolaze pored nas. Nisu nas skužile.

Počinjem gutat pivo. Ovo mi je već trinaesta cuga večeras pa nije lako. Kontam da ga mogu i pustit al neću platio sam. Derem se Zokiju brže, brže. Podrigujem na sav glas. Punjenje, pražnjenje. U roku 70 sekundi smo na nogama. Dva idiota u sakoima. I ljetnim košuljama. Vani je sad već minus pet. Grad je mrtav prazan. Čini mi se da lagano pada snijeg. Ali mi smo u akciji. Otišle su u smjeru Foruma.

Trčimo Prvomajskom. Malo je reć da se smrzavamo. Ja govorim Zokiju da je ovo onaj prolaz u kojem je tip isti Cigo jebo onu večer na Badnjak onu ribu koja je bila ista ona riba šta je ranije bila s nama u kafiću. Zoki mi govori da je to bio Cigo i da je to bila ta riba. Ja mu ne vjerujem. Zoki mi govori da je sigurno bio Cigo jer je objavio story s tom istom ribom. Ja mu kažem da nisam vidio story. Sigurno mu se učinilo. Bio je pijan i tko zna šta je vidio. 

Hitamo natrag u Old City jer još jedino tamo ima ljudi. Ali ni tamo nema ljudi. Eksiramo svako po Pelin. Ja prolazim kroz kafić pregledavam sve redom. Gazda plaća rundu. Eksiramo i to. Kažem sigurno su se vratile u Uliks. Zoki mi govori zašto bi se vratile u Uliks. Ja kažem idemo u Uliks i eto nas za tri minute u Uliksu. Eksiramo dva pelina. Ja pregledavam stolicu po stolicu. Konobarice me čudno gledaju. Svi me čudno gledaju. Zoki čeka na šanku. Gazda nam plaća još dva pelina i mi to eksiramo. Ja kažem sigurno su u Old Cityju. Zoki mi govori da smo već bili u Old Cityju. Ja mu govorim da nema veze ajmo u Old City. 

Trčimo Promajskom. Ja krećem pokazivat na prolaz i šta se tamo dogodilo a Zoki kaže da zna šta se tamo dogodilo. Evo nas za tri minute u Old Cityju. Prolazimo kroz vrata a unutra nevjerica. Konobar misli da sanja. Ja mislim da sanjam. Dora misli da sanja. Uočavam ih u separeu. Odmah pored vrata. Njih dvije sjede i pričaju. Ja i Zoki se pogledamo. Zakopčavam sako i popravljam frizuru. Dajem Zokiju znak da krene. Zoki se gleda u ogledala. Popravlja frizuru. Sad su nam frizure još sličnije. Kreće prema drugoj. Pita je koji sat ima. Ona kaže da ne nosi sat. On kaže da ima Rolex. Iako nema Rolex. Ja gledam i ne vjerujem. Koncentriram se na Doru. Prilazim i kažem Hristos vaskrse. Čini mi se da sam nešto krivo reko. Ona me gleda. Pa gleda ovu drugu. Onda ova druga gleda nju. Pa se tako gledaju. Ja se smješkam. One se ne smješkaju. Dižu se i odlaze. Zoki gleda na sat. Meni ništa nije jasno. Konobar nas gleda.

Jebalo mater, otišle su. Zoki me pita ćemo natrag do Uliksa. Ja mu kažem da nećemo natrag do Uliksa. Dosta je bilo. Ko ih jebe. Eksiramo još dva pelina i krećemo na drugu stranu. Besciljno. Reko baš smo se zabavili za Badnjak. Nikad nam nije bilo ovako. 

Sada već jedva stojimo na nogama. Dobro je šta nam više nije hladno. Držim ja Zokija drži on mene. Košuljice trepere na pomrčini. U jednom trenutku skidam sako i mašem s njim oko glave. Iznutra mi sve ispada. Lete kovanice iz novčanika. Gledam oko sebe i vidim da sam na Forumu. Saginjem se i pobirem eure. Prolazi neki cigo. Ne naš Cigo nego pravi cigo. Oće da mi uzme eure. Ja mu govorim mrš. Pui moe eue, pui moe pae. Pa jebote to je skoro dvajs eura. Glava mi ko cepelin. Dižem se i gledam nigdje nikoga. Gdje je Zoki? Krećem dalje i vidim netko leži na podu. 

Udario je ravno u zvijezdu.