Moja je

ANĐELA

zaprla svoje umorne voce i zavajka zaspala.

Žena velega srca, najlepca duša ku son pozno...

Mama, teško je prihvatit da te više ni i kuko da ti recen adio?

Nikad ti neću moć dovoljno zafulit za su ljubav ku si mi vajka bezuvjetno davala.

Za saki momenat sreći i za saki tvoj pogled pun ljubavi.

Bez tebe više niš ne bude sejno.

Prazninu ku si pustila besedami ne moren špjegat, zavajka ćeš živet va mojen srce.

Sada spi mirno... volin te mama, falit ćeš mi saki don.

Tvoj FRANKO i tvoja gospica BARBARA