Spametimo se našega

MARTINA VIŠKOVIĆA
iz Malih Turini

Ćaća moj,

još jedon joko žalosan mladaletak,

se je puno rožicah,

oni tvoji krvovi lužeri

nan dojo malo forci.

Tvoje uliki i trsi

potežo svoje ruki

išćo tebe.

I mi bimo uteli da si s nami

da moremo skupa gonat,

da nas moreš naputit

s tvojemi mudremi besedami.

Ali moremo se samo spametit nunjeh

moremo te samo imet joko radi, suzo pustit

jer va mladaletak je joko žalostan.

Imajo te radi:

kći ZDENKA, zet BRANKO, nuki: NATALIJA, LUCIA, KRISTIJAN i FRANJO praunuki: MARIN, MARTIN, TIN i LOVRO