Ne znam za vas, ali meni je ovo najljepša fešta ovog ljeta. Toliko dobra da smo ostali i nakon kraja

Subotina po starinski se vratila. I to u velikom stilu. Toliko velikom da se ove nedjelje činila kao najljepša fešta u Istri. Žminjci se busaju da je njihova Bartulja najveća, ali skromni Buzećani se zapravo imaju s čime ponositi. Bez pretjerivanja.

Delo i veselje ruku pod ruku. Na svaken kantunu zanatlije, obrtnici s punim štandovima i mužikanti. Žuljevite ruke i poderane glasnice.

Tone Ljubičić iz Letaja plete boce i košare, Davor Paladin melje trukinju na pištrin, a malo dalje Matija, Rufo i Karlo iz Trija Šaltin udaraju ritam nižući kancone, jednu skuplju od druge.

Odavno, kažu upućeni, nije bilo toliko ljudi. Fešta pun gas. I najveći mrgud bi se oraspoložio, nasmijao pored ovakvih domaćina. Terapija.

Stari grad doista se pretvorio u živu kulisu koja je svih katapultirala u neko mirnije vrijeme – na samanj kakav je bio prije sto godina. Kad se više družilo i ljudikalo. A manje teklo za šoldi.

Meni se, recimo, činilo da sam završio u Malom ili Velom mistu – kako hoćete, znate već na što mislim. Nije, doduše, bilo Roka Prča, ali su se pojavili Strikan i Netijak – Majcani, Branko Poštin i Samuel. Kao kolporteri nudili su glasilo štampano samo za ovu priliku.

„Đornal od Subotine, Đornal od Subotine! Ki je bija, ki je pija, ki je brusija, kaj će bit i kaj neće bit… Đornal od Subotine!“, animirao je Poštin i tjerao goste da upale te vražje kamere na mobitelu.

Jednaku pažnju plijenili su pržunjeri Ecio i Ferdo, neizostavni likovi ove svetkovine, vozeći okolo drvenu karijolu punu rekvizita.

Dok su se krijepili, netko se iz naroda pobojao da će potegnuti i mulj s dna demižane.

„Ne boj se, ne, mladić, poli nas vino ne riva napravit talog, kako ni poli tebe Coca-Cola“, uzvratio je Ferdo u svome stilu i nasmijao publiku.

Atmosferu je pumpao i jedan drugi animator – Vlado Paladin, buzetska legenda nepoderive energije. Našli smo ga s kolegicama Sandrom i Teom iz folklornog društva Sokol, dok se spremao zatancati, ali je ipak našao vremena za dvi beside.

„Stari grad napokon bez vitura, ali i bez politike, mužika na svaken koraku, osmijeh na svaken licu – ma kaj ćeš lepje, kaj ćeš više od tega?“, rekli su uglas.

U rijetko kojem gradu sami mještani ovako kreiraju feštu – danas je tu, prema procjenama organizatora, 500-tinjak samo sudionika, provociram ćakulu…

„Mi najprije storimo feštu za sebe, pak se onda i drugi zabave. To ti je jednostavno...“, spremno uzvraća vesela trojka.

Oni su, naravno, u nošnjama, ali u opravama su svi – i domaćini iz hotela Vela vrata, Lina i Marijan, i Saša i Mirna iz kafića Melody, i braća iz pivnice Bruman, Darko i Goran.

Marijan, Lina i mužikanti na Loparu ispred hotela Vela vrata

Ulicama defilira puno kostimiranih likova: od doktora i šinjorina, do Franza Josepha utjelovljenog u Adilu.

On živi na tri adrese – Buzet, Poreč, Italija, a na Subotini je sad već u stalnoj postavi. Evo, domalo će sa svojom skupinom iz Castelfranca Veneta, u opravama iz doba Austro-Ugarske, čim ih na trgu prozovu voditeljice Marjuča e Roža, prezentirati ondašnje plesove.

Sadržaja je, kažem vam, i preko glave. A upravo se to dopalo Dolores i Miri iz Žbrlini, kojima je ovo prva Subotina.

„Hodimo dve ure i još nismo sve obašle. Lipo se domisiti starega vrimena. Ali sve ima svoje, život gre naprid i moramo prihvatit kako je sad…“, kažu mi taman što sam ih fotkao dok su naginjali bićerin kod stolara.

„Čovik je ima domaći jeger spod šanka, morale smo provat. To je bilo u medicinske svrhe“, dobacuju kroz smijeh.

Došle su rano, na sam početak priredbe – da čuju, kažu, „zvono u podne“, a doma će kreposne: probale su odličan kapuz i kobasice, kupile domaću orehnjaču i fino se zabavile…

One su otišle rano, ali meni ekipa nije dala – uvijek me netko zezne. Krivci su ovaj put Marin, Mirko, Goran, Kristina, Medo, Patrik, Emil... I, naravno, Sprčići – Alen i Marina. Koji po prvi put nisu zatvorili Melody.

Ali smo to, eto, umjesto njih napravili mi.